Da li su francuska vina skupa?

Koncept teroara

Na početku i na kraju svega beše kvalitet. Tokom viševekovnog razvoja i sticanja iskustva u proizvodnji, francuski vinari su savršeno izučili teroar koji predstavlja skup prirodnih, ljudskih, kulturno-istorijskih uticaja koji vinu daju određene karakteristike. U teroar spadaju i ustaljene vinarske prakse u procesu proizvodnje, kao što  je odležavanje vina u barik burićima koji su i danas dosta skuplji od američkog ili hrvatskog hrasta. Cena burića od francuskog hrasta kreće se između 500 i 2.000 dolara, za razliku od američkog, čija vrednost retko premašuje 300 dolara. Kroz istoriju ceo svet je pokušavao da oponaša rad francuskih vinara, ali je teško oponašati ili ponoviti  takav sklad kakav imamo u Francuskoj između  sorti grožđa, pozicija vinogarda i tehnika proizvodnje. Zbog toga je nemoguće pronaći zemlju na svetu sa toliko čuvenih vinskih regija poput Francuske, koja može da se pohvali ne samo  Bordoom i  Burgundijom sa Šampanjom, već i dolinom reka Rona, Loara, regionom Alzas…

Zakon nasleđa i šatoa

Kada je reč o zakonskoj regulativi, Francuska je jedna od zemalja sa najstarijim vinskim propisima. Još u vreme Napoleona donet je Zakon o nasleđivanju, koji propisuje nasleđivanje jednakih delova među naslednicima. To je poremetilo dotadašnje tokove vođenja i odlučivanja, pa su vinogradi rasparčavani u zavisnosti od broja naslednika. Na zahtev Vlade Napoleona III 1855. godine kreirana je klasifikacija šatoa (vinskih dvoraca), kako bi predstavili slavna vina Bordoa na svetskoj izložbi u Parizu. Odgovornost da se napravi nacrt klasifikacije data je Privrednoj komori Bordoa. Ta klasifikacija obuhvata 60 dvoraca u regionu Medok i jedan u Gravu koji proizvode crveno vino i 27 dvoraca u regionu Sotern koji proizvode slatko, belo vino. Nakon ove, na području Bordoa donete su još dve klaslifikacije: u Gravu 1953. i u Sent Emilionu 1955. godine.

Do danas, ove klasifikacije su napravile neprevaziđene razlike u cenovnoj kategorizaciji vina iz šatoa. Primera radi vina iz prestižnih vinarija koja pripadaju prvom rodu  (First Growth ili Premier Cru na francuskom) klasifikacija iz 1855. poput Margaux, Latour i Lafite Rothchild, koštaju mnogo više u odnosu na vina koja pripadaju nižim rodovima kao što su npr. Brane-Cantenac, drugi rod, Shateau Ferriere, treći rod i Shateau Pontet-Canet, peti rod.

Zakon o zaštiti geografskog porekla regija Šampanja i Konjak znatno je ubrzao brendiranje nacionalnih proizvoda Francuske. Velikim ulaganjima i donošenjem sve strožih propisa, povećan je kvalitet postojećih vinarija, a smanjena mogućnost za pojavu novih.

Bogati investitori i nova tržišta

Politika prodaje francuskih premijum vina beležila je postepen rast tokom osamdesetih i devedesetih godina. A onda, početkom novog milenijuma, sve se promenilo s pojavom kineskog tržišta. Broj investitora i bogatih kolekcionara je bio znatno veći u odnosu na Ameriku, pa je s naglim povećanjem potražnje dovelo do tektonskih promena. Cene vina pojedinih vinskih kuća poput Lafita, Latura i Romane Kontia na aukcijskim prodajama dostizale su iznos i do 600.000 dolara po boci. Posedovanje prestižnih etiketa iz najcenjenijih godina bilo je pitanje statusa u velikom društvu. Mnogi investitori su kupovali ne pitajući za cenu. Udeo drugih tržišta u kupovini je minimiziran, što je i zabrinulo francuske vinske proizvođače. Vino je živa stvar i u poređenju sa drugim luksuznim proizvodima, nije ga lako prilagoditi novom i brzom načinu proizvodnje. Poređenja radi, proizvodnju automobila, tašni ili nakita možete povećati brojem fabrika, radne snage, zemalja u kojoj se proizvodi, ali kod vina je drugačije. Posedovanje vinograda, generacijski prenošeno znanje i ljubav prema vinu, ekspozicija samih vinograda na mestima koje je nekad prekrivalo more i doprinelo da sastav zemljišta čine fosili morskih životinja, dugogodišnji rad i nagrade, kao i autentičnost u arhitekturi samih šatoa, ne mogu se kopirati ili tek tako preneti na neko drugo tlo. Bez obzira na astronomske cifre ulaganja kineske vlade u nove vinograde, ne mogu zameniti tradiciju koja postoji više od hiljadu godina.

Logistika i konkurentnost

Svakako da postoji razlika u cenama izvezenih i vina za domaće korisnike. Francuska je odlučila da izvozi vina sa složenijim zakonskim propisima, a vina kuće ostaju u Francuskoj kao lokalna trekovina. Jedan od cenovnih izazova Francuska je doživela početkom 2021. godine kada je američka vlada uvela 25 posto carine na francuska vina i druge evropske proizvode. Takve odluke ne samo da su doprinele povećanju cena, već i relokaciju i okretanje ka drugim tržištima pojedinih vinara. Pored carina, Amerika još više otežava transport time što američka poštanska služba ne prihvata alkohol u transportu, što znači da moraju da koristite druge provajdere , kao što su UPS ili FEDEX.

Faktor dobre godine

Ako grožđe nije zdravo i kvalitetno, uloga vinara u procesu proizvodnje je otežana. Vremenske nepogode, poput obilnih padavina i prolećnih mrazeva, mogu dovesti do totalne štete na godišnjem nivou, sa dalekosežnim posledicama za vinske kuće. Kako bi se zaštitili od ovakvog rizika, vinari preduzimaju sve mere zaštite, poput zagrevanja vinograda bakljama ili drugim sredstvima kojima se podiže nivo temperature u vinogradu. Ovakvo, preventivno delovanje koje sad već postaje prepoznatiljiv trend vinogradara iz Burgundije i širom Francuske iziskuje veliki utrošak energije i novca. Dobra godina, u kojoj je vinova loza ostvarila svoj pun potencijal ima veliki uticaj na krajnju cenu vina. Statistika pokazuje da je u jednoj deceniji Bordoa svaka treća godina kvalitetnog roda. Samim tim, vinske konzumente osim vinske oblasti, imena vinarije, zanima i godina berbe. Sjajan parametar u hronologiji godina pokazuje period između 2009. i 2011. Prve dve su pokazale nezaboravne rezultate i kada su očekivanja bila na vrhuncu, godina 2011. bila je veliko razočaranje i kod vinske publike i samih proizvođača, čiji trud je bio uzaludan. Interesantna je opaska jednog francuskog vinogradara: „Ja  mogu da kontrolišem vinograd i ljude koji rade na njemu, ali sve to je uzaludno ako nebo nije na mojoj strani“.

VIP ljubitelji francuskih vina

Najpoznatiji ljubitelj francuskih vina bio je čuveni  predsednik Amerike i tvorac Deklaracije o nezavisnosti, Tomas Džeferson. Boraveći godinama u Francuskoj kao diplomata, Džeferson je bio u prilici da poseti vinograde Bordoa, Burgundije, Rone i Pijemonta i upozna se sa evropskom kulturom uzgajanja vinove loze. Najviše ga je fascinirala dugovečnost odležavanja pojedinih vina. Svoje iskustvo je nastojao da prenese na Amerikance koji su navikli da piju mlada i nerazvijena vina. Postao je prvi čovek koji je uvezao francuska vina u Ameriku. Uvidevši kvalitet i potencijal za odležavanje, Tomas Džeferson je skupljao najkvalitetnija vina iz najpoznatijih šatoa poput Lafita, Latura, Petrusa i drugih. Godine 1985. na Londonskoj aukciji  prodata je njegova arhivska boca iz Lafita iz 1787. godine sa inicijalima T. Dž. porodici Forbs za 157.000 dolara, što je u tom trenutku predstavljalo najskuplje prodato vino ikada. Više detalja o ovoj legendarnoj buteljki možete pronaći u knjizi Benjamina Wallaca The Billionaire’s Vinegar: The Mystery of the World’s Most Expensive Bottle of Wine. Nemoguće je pobrojati sve slavne ličnosti koje su ljubitelji francuskih vina, ali  svakako možemo posebno izdvojiti  i Vinstona Čerčila i Aleksa Fergusona. U poslednjih desetak godina veliki broj svetskih zvezda kupuje vinograde i vinarije u Provansi i lansiraju na svetska tržište svoja skupocena rose vina. Bred Pit i Anđelina Žoli su još 2012. kupili imanje Miraval na kojem sa čuvenom vinarskom porodicom Perrin proizvode cenjena rose vina. Sličnim putem krenule su i Kajli Minog, Sara Džesika Parker, Kameron Dijaz…