Super ex-Yu vina: Santa Lucia Malvazija, Kozlović
Santa Lucia (St. Lucy ili Sveta Lucija) je bila mučenica, jedna je od najranijih hrišćanskih svetica, koja je stekla široko rasprostranjenu popularnost i pre V veka. Zaštitnica je sicilijanskog grada Sirakuza. Zbog tradicije koja povezuje njeno ime sa svetlošću, smatraju je zaštitnicom vida. Poticala je iz bogate sicilijanske porodice. Prezirući brak, zavetovala se da će ostati devica. Jedan od njenih nezadovoljnih i ljutih prosaca prijavio ju je lokalnim rimskim vlastima zbog odbijanja, koje su je osudile na odvođenje u javnu kuću i prisiljavanje na prostituciju. Prema legendi, ovaj plan je osujećen božjom intervencijom. Lucia je ostala nepokretna, nakon čega je osuđena na smrt u vatri. Ispostavilo se da je bila otporna na plamen, pa je probodena mačem u vrat.
Vinograd Santa Lucia jedan je od upečatljivih vinogradarskih lokaliteta regiona. Nalazi se na 160 m nadmorske visine, nadomak mesta Buje u zapadnoj Istri i prostire se na 25 ha. Najstariji zasadi datiraju iz prvee polovine šezdesetih. Otada, vinograd se nije mnogo menjao, a poslednjih godina više se radi na ishrani, proređivanju grozdova po potrebi, zatravljivanju, upotrebi ekoloških đubriva i preparata za zaštitu.
Čini se da je vino Santa Lucia od svog pojavljivanja na tržištu pa do danas išlo korak dalje i od malvazije, a verovatno i aktuelnog trenutka vinske Istre, ostavljajući utisak, pre svega velikog vina, pa tek onda lokalne superzvezde. Razlog za takav uspeh Sante Lucie verovatno ćemo pronaći negde na raskrsnici njene unutrašnje, gotovo pulsirajuće snage i elegancije. Deluje da baš u toj tački bliskog susreta prefinjenosti i suptilne čvrstine treba tražiti korene sveopšte omiljenosti ovog vina.
Tokom slaganja svoje vinske harmonije, Franko Kozlović morao je posložiti u savršen red sledeće elemente (raspored nije nasumičan): sorta, regija i autor. Sorta mora biti jasna i nedvosmisleno prepoznatljiva. Upravo takva je Santa Lucia – vino sa jasno izraženim sortnim karakteristikama, aromatikom žutog voća i belog cveća, i mineralnošću kakvu očekujemo od velikih malvazija. Dalje, vino mora biti u saglasju sa glavnim obeležijima regije: klime, vinogradarskom tradicijom, načinom života, gastronomijom. Kada je reč o autorskoj komponenti vina, odnosno stilu, formiran je na osnovu iskustva i dobre prakse, gde je, pored isticanja sortnosti i teroara, nepretenciozne kompleksnosti, bilo jako važno opravdati stečeno poverenje publike, sopstvenu filozofiju i biti ekološki odgovoran. Ukratko, čovek i sam teroar potpisuju ovo vino. Svaka druga tehnika i potez u kreaciji (agresivna enologija, preterana upotreba drveta, preduga maceracija) umanjila bi snagu tog potpisa, samim tim i važnosti vina. Inače, stil vina Santa Lucia evoulirao je s godinama, a od berbe 2015. pa dalje, svedoci smo sortno centrirane malvazije, sa znatno manjim uticajem drveta (nekada je vino doležavalo u barrique-u, a danas u drvenoj bačvi od 5.000 l), više je svežine, vino prolzi kroz nežniju maceraciju i duže odležavanje u boci. Čini se da je ovo Kozlovićevo portrertisanje sorte, godine i vinograda koje je obeležilo poslednju generaciju linije Santa Lucia, pravac koga se treba držati uz, kada god je to moguće, prodor u još veće vinske dubine.