Skip to content Skip to sidebar Skip to footer
Menu
Menu

Art mozaik: Nenad Vučijak

Nenad Vučijak, osnivač je i direktor agencije Team 4, specijalizovane za  marketing i promociju  vina na domaćem tržištu. U poslednjih desetak godina kroz Vučkovu promotersko-vinsku radionicu prošao je veliki broj uglednih regionalnih vinarija, a odnedavno,  portfoliju agencije Team 4 pridružila se španska vinarija Perez Baquero i austrijska Hagn Weingut. Gostujući u rubrici Vinokultura mozaik, Nenad Vučijak nam je dopustio da zavirimo u svet slika, reči, zvukova i ukusa koji su ga oblikovali i zbog kojih retko skida osmeh sa lica.
Art mozaik 25.11.2024 Foto: Igor Huzbašić

SLIKE

Da ne nabrajam sve stare filmove koje volim i na kojima sam odrastao, od Kuma 1, 2 i 3, preko Usual suspects do Bekstva iz Šošenka i kompletnog Tarantina… Ipak, već godinama sve teže pronalazim i gledam neki dobar novi film, pa sam skoro potpuno  prešao na dokumentarce, uglavnom na one o sportu, muzici, hrani, putovanjima. Sve je to za mene jedan divan i iskren svet u svakom pogledu.

ZVUCI

Ovo je oblast bez koje ne bih mogao da živim. Audiofil sam još od rane mladosti, što je početak sedamdesetih. Kada malo bolje pogledam, danas uglavnom slušam iste izvođače, samo na  drugom mediju. Moja lista omiljenih muzičkih  izvođača je duga, ali na njoj uvek ima mesta za Pink Floyd, Allman Brothers Band, Toma Pettyja, Radiohead, Talking Heads, Steely Dan, J.J-a Cale-a, Marka Knopflera, Stevea Wondera, Petera Gabrieal, Princa, Supertramp. To je samo rock and roll, a gde su funk, jazz, elektronika, bluz,  klasika, svi ti novi izvođači ˗ nema Vinokultura journal dovoljno mesta samo za mene u ovoj rubrici.

SLOVA

Moram da priznam da knjige više kupujem nego što stižem da ih čitam.  Neke ozbiljnije čekaju red, mnogo knjiga poklanjam, a čitam uglavnom na odmoru i tada gledam da to budu knjige koje mame osmeh na lice. Mnogo sam srećan kada se to desi, kada sedim sam, čitam  i smejem se. Spektakl! S obzirom na to da se ova scena dešava uglavnom na nekoj klupi ili zidiću sa pogledom na more, to su onda uglavnom Ante Tomić, Boris Dežulović ili neko od ekipe New primitives: Nele, Đuro, Sejo.

UKUSI

U hotelijerstvu sam od 1983. godine, a 1993. sam se prebacio na ugostiteljstvo (London, Moskva). Poslednjih desetak godina sam u vinu i prošao sam kroz razne faze, ali sam se, baš kao i u muzici, vratio na početak, na  Mediteran. I u hrani i u vinu ne treba mi ništa više od toga. Čini mi se da bi mi  Jadran mogao biti više nego dovoljan do kraja života.

MESTA

Ima ih mnogo, po celom svetu, gde god su i moji drugovi, ali ako govorimo o Beogradu, usluga i atmosfera su mi važniji od enterijera i  koncepta. Mnoga meni veoma draga mesta više ne rade. Srećom, imam dovoljno drugih omiljenih mesta, pa u zavisnosti od društva prednost imaju: Madera, Roustique, Iva, Saša Bar, Mehurić, Morava, Kovač, Tata Mata, Homa, Klub književnika, GiG, FIG i MIG.