Nikita Milivojević
Koji su bili kriterijumi selekcije predstava za 58. izdanje Bitefa?
NM: Bitefbi trebalo na neki način uvek da podrazumeva iskorak u nešto novo… On, dakle, uvek iznova treba da bude i hrabar, i provokativan, inovativan… i u tom smislu selekcija je i ove godine pokušala da prepoznaje sve to u onome što su savremeni tokovi pozorišta. Pored toga mislim da je ovogodišnji festival izborom predstava uputio i jedan novi poziv publici: Bitef ne sme da odbija publiku, da bude tzv. „elitni” festival. Za prosečnog gledaoca to uglavnom podrazumeva neku vrstu „intelektualnog”, nerazumljivog, hermetičnog pozorišta za mali broj ljudi. Posledica toga je da takvog gledaoca Bitef obično asocira na nešto što nije za njega i odbija ga. U tom smislu raznovrsnost programa ovogodišnjeg festivala između ostalog pokazuje i to da je moguće pomiriti razne stvari u pozorištu. Predstave istovremeno mogu biti inovativne, provokativne, ali i zanimljive, razumljive, uzbudljive. Kao dokaz za to imamo posećenost veću nego godinama unazad i reakcije koje su prevazišle i naša očekivanja. Naročito je očigledan ogroman broj mladih ljudi koji su ponovo na Bitefu, što nas posebno raduje.
Koliko je domaća pozorišna scena danas blizu ili daleko od tipičnih predstava koje se izvode na Bitefu?
NM: Pravi odgovor na Vaše pitanje je činjenica koliki je budžet za kulturu u našoj zemlji. Sve ostalo je posledica ove činjenice. Shodno tome domaća pozorišna scena radi ono što može, meni se čini ponekad čak i više nego je to realno moguće u okolnostima kakve su.
Koja je predstava sa ovogodišnjeg Festivala na Vas ostavila najbolji utisak?
NM: Predstva Karoline Bjanki Trilogija Snaga kučke I poglavlje: Nevesta i Laku noć, Pepeljugo.
Najkonstruktivnija kritika ovogodišnjeg programa koju ste čuli bila je…?
NM: Nakon odgledane slovenačke predstave Pukotina grupa mladih ljudi je izašla iz sale i, očigledno oduševljena predstavom, rekla: „Pa oni (reditelj i glumci) su naša generacija, a predstava izgleda kao da su 10 godina ispred nas!”
Slogan ovogodišnjeg festivala je Lepota (ne)će spasiti svet?Ponekad deluje da lepota ima baš male šanse za tako nešto. Šta Vi mislite o tome?
NM: Oni koji vode ovaj svet očigledno se iz dana u dan trude da potpuno obesmisle ne samo ovu fantastičnu misao Dostojevskog, već uopšte naš život. Verujem međutim da umetnost i dalje jedina daje smisao poremećenom svetu u kojem živimo, i još uvek održava nekakvu ravnotežu između normalnog i nenormalnog u nama i oko nas.
Vama omiljeni slogan Bitefa je?
NM: Upravo taj: Lepota (ne)će spasiti svet.
Osnivač ste Šekspir festivala, koja Šekspirova drama najviše asocira na život u Srbiji danas?
NM: Zimska bajka. U našoj stvarnosti toliko toga ponekad deluje neverovatno da život počinje da liči na nešto nestvarno, nalik bajci.
Prva pozorišna predstava koju ste odgledali i kakvo je to iskustvo bilo?
NM: Odrastao sam u malom mestu i pozorište uopšte nije bilo deo mog odrastanja. Na pravi način sam počeo da otkrivam pozorište tek kada sam upisao režiju. Moja prva sećanja mnogo su više vezana za bioskop i film.
Kada pogledate unazad na neke svoje ranije pozorišnje režije, koliko ste njima zadovoljni?
NM: Ako sam nečim zadovoljan onda je to pre svega izbor komada koje sam radio u određeno vreme. Mislim da izbor komada najviše govori o reditelju.
Dramski tekst koji biste voleli da vidite u domaćem pozorištu?
NM: Ima ih toliko… Za mene je svaki veliki klasični dramski tekst uvek izazov na sceni. Jer svako vreme pronalazi u njemu nešto specifično svoje, prepoznaje sebe, svet oko sebe, učitava neko svoje iskustvo. Andrić ima sjajnu misao vezano za ovo o čemu govorim: ‘’iznenaditi poznatim‘’. To je uvek zanimljivo videti na sceni.
Deluje da je situacija na domaćoj vinskoj sceni potpuno suprotna od one na pozorišnoj – otvaraju se nove vinarije, sve je više ljudi zainteresovanih za vino, sve više festivala… Šta mislite o tome?
NM: Da, to je zaista činjenica, a što je još važnije zaista ima odličnih i vinarija i vina. S obzirom da su mi posle pozorišta vinograd i vino druga velika strast, mene može samo da raduje to.
Da morate da izaberete jedno vino „koje biste pili do kraja života“, to bi bilo?
NM: Kao I većina ljubitelja vina ja volim da probam uvek neka nova, ona koja do sada nisam imao priliku… Ali najdraže mi je ono iz mog vinograda, jer ono u sebi ima nešto mnogo dragocenije od običnog ukusa i mirisa.
Idealna situacija u kojoj sebe možete da zamislite sa bocom vina je?
NM: Moj prijatelj, inače vlasnik jedne odlične vinarije i tvorac izvanrednog vina, rekao je tokom jedne večere sjajnu stvar: ’’jedini pravi recept za vino je da ga treba piti sa prijateljima, nikada sam’’… Mislim da je potpuno u pravu, to je uvek idealna situacija.