Mladi sa Rajačkih pivnica

Ovde u Rajcu, blizu Negotina u istočnoj Srbiji, tradicionalni vinski podrumi – poznati kao „pivnica”/„pimnica” – sastavni su deo lokalne vinske kulture i nasleđa. Oko dve stotine kamenih kuća je ovde, a većina ima svoj sopstveni vinski podrum.

Zahvaljujući novom udruženju Mladi sa Rajačkih pivnica, njihova budućnost je u sigurnim rukama. Jelena (pivnica Zagorac), Marko (Tenuta Est), Smiljana (vinarija Raj), Nemanja (pivnica Butke) i Kristina (vinarija Dalia), glavna su snaga Udruženja, veruju u istu stvar, oživljavanje pivnica i vinogradarstva. „Inspirisale su nas same pivnice i činjenica da su zaboravljene i prepuštene zubu vremena”, kažu u Udruženju i dodaju: „Naš kraj je generacijama bio vinogradarski, a poslednjih nekoliko godina počela je da se gasi ta tradicija”. 

Negotinska Krajina je jedan od najcenjenijih vinskih regiona Srbije, sa nasleđem koji datira još iz rimskih vremena. Pivnice su podignute početkom 19. veka na Belom bregu iznad sela Rajac, koje Udruženje opisuje kao „jedino u Srbiji koje je izgrađeno kao da samo vino tamo treba da živi”.

Mnogi ih nazivaju „pimnice” umesto „pivnice”, jer ovaj drugi naziv može da se odnosi i na mesto gde se kuva pivo. Zapravo, meštani su često „mešali” slova v i m, kako kažu u Udruženju, stvarajući zabunu. Ali, Udruženje insistira da oni koji ih nazivaju „pimnice” nisu u pravu, i da je „originalni naziv sa V.”  

„Pivnice su građene od tesanog kamena peščara koji su meštani vadili iz okoline sela”, objašnjavaju u Udruženju, „I svaka kuća u selu je napravila svoje pivnice na brdu”. Svrha je bila jasna – očuvanje, proizvodnja i skladištenje vina”. Njihova posebnost je tolika da su dugo smatrani kandidatima za status svetske baštine Uneska.

Zlatno doba pivnica bilo je za vreme filoksere, koja je opustošila vinograde širom Evrope. Vinari koji su tragali za područjem sličnim Bordou na kraju su naleteli na netaknuti Negotin. „U tom traganju naišli su na rajačke podrume i Napoleonovim dukatom plaćali bure vina od 50 litara”, prisećaju se u Udruženju, opisujući to kao „uspeh koji se do danas nije ponovio”.

Možda je nesvakidašnje što ovi mladi ljudi pokazuju takvu inicijativu, sve dok sami ne osetite snagu mesta koje vodi njihovu filozofiju i pristup. „Odrastali smo uz vino i vinograde, bilo je prirodno da osetimo potrebu i dužnost da uradimo nešto da ih sačuvamo od zaborava, a da pritom iskoristimo ogroman potencijal ovog podneblja”, kažu Mladi sa Rajačkih pivnica.

Iako su mnoge pivnice napuštene ili se koriste u druge svrhe, jedan broj pivnica i dan-danas postoji. Iako „ne ispunjavaju svoju primarnu namenu, one stoje kao spomenik kulture jednog naroda”, tvrde u Udruženju. Za Udruženje i njegove članove, očuvanje ovakvih spomenika kulture se smatra ključnim za očuvanje identiteta i kulture zemlje i njenog naroda. U suprotnom, plaše se da će se izgubiti „identitet predaka, a mladi moraju da znaju svoje poreklo“.

Pivnice su za njih više od običnih građevina, ta mesta imaju svoju svrhu i značenje. Tradicija se oseća u svakom kamenu. Atmosfera autentičnosti pogoduje ispijanju vina. U tim podrumima pio sam vino u društvu dobrih prijatelja, a to isto vino nema isti ukus kada se pije u Beogradu.

Pivnice imaju ponovo davno zapostavljenu namenu zahvaljujući posvećenosti vinarstvu Mladih sa Rajačkih pivnica, a jedan od njihovih primarnih ciljeva je ponovni razvoj vinogradarstva u istočnoj Srbiji: „Mladi su tu da nastave vinogradarstvo, umetnost vinarstva i očuvanje samih pivnica”, nedvosmisleno poručuju u Udruženju. 

Razvijanje održivih vinograda može obezbediti sredstva za život u, kako oni nazivaju, „pomalo zaboravljenom delu Srbije”. Mladi sa Rajačkih pivnica planiraju da zasade što više vinograda, naročito domaće zaboravljene sorte: „Dr Miroslav Nikolić sa Univerziteta u Beogradu, rodom iz Rajca, trenutno radi na veoma zanimljivom istraživanju vezano za staru domaću sortu prokupac, u saradnji sa fakultetom u Riohi, gde su zajedno došli do fascinantnih otkrića”, ushićeno mi prenose članovi iz Udruženja. Takođe se istražuju i druge jedinstvene sorte kao što su bagrina, crna tamjanika i začinak.

Eksperimentišu sa novim i starim pristupima proizvodnji vina, uključujući šampanjizaciju, pet-nat proizvodnju, karbonsku maceraciju i najneobičnije kupaže. Flaše ukrašavaju razigranim i umetničkim etiketama i otvoreni su za saradnju sa drugim vinarima.  

„Cilj je privući što veći broj mladih ljudi koji bi počeli da se bave vinogradarstvom i vinarstvom, organskom proizvodnjom, ali i izvozom vina kako bi predstavili naš kraj i van granica Srbije”. To je vizija koja je i opipljiva i realna. Kako je veliki deo kulturnog nasleđa Srbije prepušten propadanju, primer Mladih sa Rajačkih pivnica će, nadajmo se, inspirisati i druge da nastave njihovim stopama.